Да бисмо сагледали зашто је понашање власти штеточинско, сетимо се да је општина Вршац, прва у Србији имала уређен систем контроле паса. Општина је 2007. године спровела акцију чиповања и регистрације 4500 паса у свим насељеним местима, плаћајући 70% трошкова, док су 30% плаћали власници. Када су шинтери те године хватали псе на улици, у 90% случајева радило се о чипованим псима познатих, а неодговорних власника. После очитавања броја са чипа и података из регистра, пси су враћани власницима, уз наплату казне. Општина је, такође са 70%, дотирала стерилизацију паса познатих власника, како би се смањио прилив нових паса на улице. Исте године почела је изградња прихватилишта за напуштене псе. По међународним препорукама, на 80 регистрованих паса обезбеђује се једно место у азилу. На 4500 регистрованих паса у општини, пројектованих 50 – 55 места било је довољно. Општина је требала да сваке године настави чиповање у међувремену рођених паса (око 10% или 450 паса) и дотирану стерилизацију и тако контролише њихову популацију.

Овај систем је 2009. године уништила локална власт под тадашњим (и садашњим) председником. Без објашњења су укинуте све мере, а никакве друге нису предузете. Временом се смањивао број регистрованих паса, а растао број неконтролисано рођених. То је довело до низа непотребних трошкова. Азил је постао премали, па се покушало са програмом „Ухвати, стерилиши, пусти“ (пси „са минђушом“). Али, то не решава главни проблем – прилив нових наса на улице. Од 2011. године, на име одштете због уједа, општина је из буџета платила 23,5 милиона динара. Како би се отклониле последице и пси склонили са улица, завршен је нов азил за 500 паса, што не би било потребно да су настављене мере чиповања и стерилизације. Било је наговештаја да ће се расписати тендер за чиповање, али са недовољно средстава за целу популацију паса. Тако смо доспели на траг оног што смо имали пре 7 година као завршену ствар и што смо већ платили из буџета, о чему сам небројено пута говорио на седницама скупштине. 

Зашто смо, све ове године, плаћали толике милионе? Зато што локални властодршци не могу истовремено и са једнаким жаром испуњавати задатке добијене од локалног моћника, чијом су милошћу постављени на функције, водити приватне бизнисе и бринути о општиским керама. Ко ће још о керама да мисли? То само одузима време и не доноси личну корист. Ускоро ћемо опет имати неконтролисану популацију паса луталица, превелику и за капацитете новог прихватилишта. Овај проблем неће се решити ни у наредним годинама. А до тада ће милионску штету насталу нечињењем и погрешним чињењем незаинтересоване власти плаћати грађани Вршца – из буџета.

Дејан Максимовић

Одборник у СО Вршац

Покрет „Доста је било“