Toma je za Vršac MOJKraj.rs od srca, sa radošću i bez ikakve materijalne ili bilo kakve druge koristi, pisao blogove. Hrabre, istinite, humane, poštene i kritičke. Baš takve kakav je i on bio.
Želeo je bolji svet, želeo je lepši, pravedniji i uređeniji Vršac. Voleo je svoj Vršac, takav kakav je, pa je zato i uporno insistirao da može biti bolji. Voleo je i ljude.
Voleo je neizmerno i pse.
Kada ga budemo pratili na večni počinak, mnogi od nas će zaplakati, ali sam siguran da će nam se u tugovanju pridružiti i svi vršački psi lutalice, koje je mazio, pazio, hranio i voleo. Za koje se Tomislav Mrčela uporno i svakodnevno borio.
Nisam se uvek sa Tomom slagao, ali mi je bilo zadovoljstvo da se o neslaganjima raspravljamo. Ljudski i razumno, jer Toma je pre svega bio ČOVEK - kako je to danas lepo definisala jedna njemu draga osoba.
Poslednji put videli smo se pre tri dana. Par sati smo kafenisali i "konstruktivno mudrovali". Uživali smo, jer je to sa njim uvek bilo lako. Sećam se da je prvo što sam mu rekao tog dana bilo:
Tomo, bre, izgledaš kao dečak. Nemaš nijednu sedu, čoveče!
Takav je Toma i otišao. Prerano i premlad. U 54. godini. Divan muž, otac i najveći prijatelj vršačkih pasa.
Nedostajaće mi njegovi blogovi, ali će mi mnogo više nedostajati on.
Opraštam se Tomo od tebe blogom, iako si ti zaslužio mnogo više prostora. A za tvoje blogove uvek ćemo imati posebno mesto.
Hvala ti, Tomo. Hvala za sve što si napisao i uradio za MOJKraj.rs. Hvala za nesebičnu podršku. Hvala ti što si bio čovek.
Hvala ti u moje ime i hvala ti i u ime našeg prijatelja i saradnika Marinela Cuculja.
Počivaj u miru @tviteroristo
Tvoj "urednik"
Vladimir Vašalić
