utorak, 11. oktobar 2016.  14:27h
Pročitano 630 puta

Vršac u srednjem veku u Gradskoj biblioteci

Gradska biblioteka Vršac, Centar za banatske studije i Udruženje ljubitelja starina „Feliks Mileker“ organizuju seriju predavanja povodom obeležavanja jubilarne, 300. godišnjice oslobođenja Vršca od Turaka. Prvo predavanje, pod nazivom „Vršac u srednjem veku“ održaće se u četvrtak, 13. oktobra u 18 časova u salonu Gradske biblioteke, dok će ostala predavanja („Vršac u godinama turske vladavine“ i „Oslobođenje Vršca od turskog jarma“) biti održana tokom predstojećih meseci.

Svako ko se bavi istorijom grada Vršca nailazi na isti problem: o vremenu između Stare ere i godina uoči oslobođenja ovih krajeva od Turaka, literatura nam daje vrlo oskudne podatke; pre poznog srednjeg veka, u kom naselja dobijaju stalniji karakter, u Vršcu i okolini pronađeni su tragovi Starčevačke, Vinčanske i Vatinske kulture, potom Kimeraca, Tračana, Kelta, Skita, Dačana, Agatiržana, Rimljana, Sarmata, Gepida, Avara, Slovena, Ugara i drugih naroda, ali o događajima u vekovima koji su usledili raspolažemo sa vrlo malo podataka.

Ono što znamo je da se pre osvajanja Banata 1552. godine od strane Ahmet-paše, u Vršcu smenjuju mađarski i srpski vladari, i da su u tim vekovima sagrađene najstarije građevine u našem gradu: Vršačka kula i manastir Mesić. Međutim, tačna godina njihove izgradnje ostaje nepoznata, pa se u nedostatku validnih dokaza oslanjamo na pretpostavke i šture informacije. Smatra se da je Vršačku kulu sagradio u prvoj polovini 15. veka despot Đurađ Branković na temeljima rimske utvrde, u vreme kada i Vršac dobija ime – daleke 1427. pominje se u obliku PODVRŠAN, kasnije VARŠOC, VERŠEC itd., a godina izgradnje manastira Mesić smeštena je negde između 12. i čak 16. veka.

Međutim, da li je zaista bilo tako? Možemo li da budemo sigurni da kula nije čitavih vek i po starija nego što se smatra, i da li postoje dokazi da je Vršac još pre imena Podvršan bio poznat pod nekim drugim nazivom?

Odgovor na ova, kao i na mnoga pitanja, pokušaće da nam pruži dr Aleksandar Krstić, naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu i autor mnogobrojnih monografija, članaka i rasprava. Tokom svojih istraživanja istorijske geografije srpskih zemalja i srpsko-ugarskih odnosa u srednjem veku ušao je u trag bogatoj dokumentaciji o istoriji Vršca, koja je decenijama i vekovima čamila zaboravljena po depoima arhiva u Temišvaru, Budimpešti i Beču. Hroničari varoši pod Vršačkom kulom su tokom vekova imali vrlo nezahvalan zadatak da sakupe podatke iz dokumentacije koja je najvećim delom nestala u plamenu tokom turskih osvajanja i nacističke okupacije, ali istraživačima danas, u novom veku i digitalnoj eri, na raspolaganju stoje turski defteri, prepiske vladara i ostala dokumenta. Moderator predavanja koje ne sme da propusti ni jedan pravi ljubitelja hronika Vršca u starini biće prof. Neven Daničić.

 

Napisao: 
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)
MOJKraj.rs možete pratiti i preko mobilnih aplikacija.
Za Android kliknite OVDE, a za iOS OVDE

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00