sreda, 12. avgust 2015. 17:01

Dejan Mak u vršačkom Domu vojske

U okviru Vršačkog kulturnog leta, na tradicionalnoj tribini "Sredom kod Sterije" u Domu vojske, ispod stare lipe, gost Književne opštine Vršac će danas biti književnik Dejan Mak. Osim autora, kako je najavljeno iz KOV-a, učestvuju Nikolina Babić i Sanja Vukelić.

Objavljeno u Kultura

Posmatra svoj odraz u ogledalu. Proleće je konačno tu. Dole se čuju sirene automobila, glasovi komšija, cvrkut iz krošnji Gradskog parka, tamo sa druge strane ulice, vetar u prolazu, lenjo jutro. Još jedan radni dan. Zumira sopstvene zenice. Pokušava da ih locira u spirali minijaturnog mlečnog puta. Obraća pažnju na svoju kožu. Dodiruje je vrhovima prstiju. Iako je sveže obrijan, lice mu više nije glatko. Katkad mu zasmeta što postaje sve hrapavije. U redu, to je valjda normalno u četrdeset i nekoj. Nije više isti. Zašto bi bio? Ni on ni april. Nekad je proleće pulsiralo u ritmu divljeg basa, danas je ravna linija.Tako mu se bar činilo. Nekad je plesalo sa druge strane ulice sa pijanim maturantima, danas se vuče sa uličnim psima. Ponekad pojuri za točkovima automobila. To nije nešto čime bi proleće trebalo da se bavi. Ovo nije nešto o čemu bi trebao da misli. Spušta pogled. Posmatra svoja stopala. Seća se vremena kad je govorio ono što je mislio. Seća se vremena kad nije znao za strah. Moraće uskoro da krene na posao. Moraće da ćuti, zbog dece, zbog žene, zbog prokletih kredita... Moraće da ga hvali. Malo da mu podilazi. Dobro, nije to ništa strašno, i drugi to čine. Moraće da mu laže da se sve bolje kotira i da će i treći put da dobije lokalne izbore, da nema boljeg lidera od njega i da je tako fenomenalno sposoban. Moraće da mu govori kako mu se divi, kako mu se oduvek divio. Mora da čuva to radno mesto, šta ako ga izgubi? Ne sme da rizikuje. Moraće da mu kaže da je nova koalicija sasvim prihvatljiva i da nema nikakve veze što su ti ljudi sa kojima deli vlast do juče govorili jedno, a danas nešto sasvim drugo. Kome su još reči uopšte bitne? Zaludnicima, gubitnicima, sanjarima? I tako je divno što se u malom gradu niko nikome ne zamera. Proleće zaudara na znoj. Na radiju Disciplina. Have you ever heard of any other rhythm? Kojin bas u savršenoj harmoniji sa EKG-om jednog davnog proleća. Današnje jutro suočava se sa sve izraženijom aritmijom. Boji se da mu u tom neskladu preti gušenje. Vazduh žuri da napusti njegova pluća pre nego što stigne da ih napuni. Podiže pogled. Oslonjen rukama na umivaonik uspeva da nazre izgubljenog sanjara u dubini tamne materije. Ne dopada mu se ono što vidi, a i koža mu bledi, postaje nalik reljefu udaljene planete do koje zraci sunca, ili neke druge zvezde, jedva dopiru. Dosta je bilo! Snažan udarac glavom razbija ogledalo, gusta topla tečnost sliva mu se niz lice, ulazi u usta. Pred njim izlomljen odraz koji ga podseti na krivo ogledalo u Kući smeha na jednom vašaru kad je bio klinac. Ubrzo sledi još jedan, još snažniji udarac, koji pokreće ubrzani slajd-šou nečije mladosti: njen gležanj na njegovom ramenu, flaša pastis rikarda na stolu, pikavci plutaju u plastičnoj čaši u mešavini vode i pepela, Vavilonska kula od naslaganog Balzaka, Trg Konkord na zapadnoj strani, klošar-harmonikaš u metrou nespretno svira ne me quitte pas, voz ulazi u stanicu Laplas, druga polovina devedesetih, ispred Sorbone Žan Pjer, teget beretka i šal, treća godina međunarodnog prava, pali žitan i poručuje mu da nikad, ni po koju cenu, ne sme da ćuti, jer ćutanje nagriza sve vitalne organe i kožu poput kiseline, onda polumrak u garsonjeri na Monparnasu, njena štikla na njegovom ramenu, izdužene senke šetača, kasno popodne na bulevaru Sen Mišel, njene boje prolivene na parketu, teatar apsurda na platnu, Serž Genzbur iz kasetofona, vrh jezika dodiruje joj bradavicu, jedan glasan uzdah, glasan i dugačak, duži od jebenog Šanzelizea...

* * *

Srećom, supruga i deca mu nisu bili kod kuće, kaže jedan glas. Dobro je prošao, kaže drugi, mogao je potuno da se iskasapi. Komšija Milić ga je pronašao, kaže treći, čuo je udarac, ležao je na podu u kupatilu, bez svesti, krvavog lica. Šta mu je to trebalo, ozbiljan čovek. Ostaće mu te ogrebotine. Kažu da je vikao nešto dok su ga na iznosili polusvesnog iz zgrade. Da, vikao je: svi ste vi lopuže i lažovi. Prokleti diletanti...
A bio je tako dobar komšija.
Da, nekad je znao za neki drugi ritam.
April je cvileo sa uličnim psima.

Objavljeno u Blog
subota, 14. mart 2015. 16:22

Promocija romana "Bergdorf" u Konkordiji

Promociju drugog romana našeg sugrađanina Dejana Maka "Bergdorf" održaće se danas od 19 časova u Konkordiji.

Objavljeno u Kultura
ponedeljak, 23. februar 2015. 21:36

Bubnjevi i surle

Prošli smo kraj ahmedabadskih slamova, naselja izgradjena od dasaka, kartona i kamionskih guma. Mislio sam da sam se navikao na sve mirise, ali svakog dana otkrivam nove. Rekao bih da se radi o mešavini raznih začina, smoga i urina uz neizostavan prstohvat vlage. Kada sam upitao jednog američkog turistu, na koga sam slučajno naleteo na otvorenom bazaru, kako mu se čine ovdašnji vremenski uslovi odgovorio mi je, pokazujući svoju majicu potpuno natopljenu znojem: „Druže, klima je lepljiva“. Mislim da je to najjednostavniji i najbolji način da se opiše.
- Hajde da uđemo dublje u slam? – predloži Litvanka - Odlična prilika da napravim autentične fotografije.
- Odlična prilika da ti se sutra ime pojavi u „Gudžaratskoj hronici“ – reče joj Čileanac Dijego. – Idi snimi ih telefonom. Ostavi mi aparat. Možda će novinari tražiti i tvoju sliku.
- Preteruješ.
- Bilans za avgust: tri silovane Ruskinje, jedan strani novinar ubijen, pa ti vidi – dodade brišući znoj sa čela. Kada vide koliko mu je dlan prljav namršti se i opsova.
Ne. Ne vidim ga u Bojlovom nastavku „Slumdog milionera“. Čak ni kao sporednu ulogu.
U prolazu primećujem da je sve spremno za neki festival. Pitam Indijca o čemu se tačno radi i šta predstavljaju ovi kipovi sa glavom slona i velikim ljudskim trbuhom koji se po celom gradu mogu videti u najrazličitijim veličinama.
- To je Bog Ganesh – kaže nam. - Slavimo ga svake godine u ovo vreme. Festival traje devet dana. Njemu se molimo kada započinjemo bilo kakav novi posao. On je Bog svakog novog početka. Uklanja sve prepreke, ali samo ako iskreno i od srca zatražimo. On je Bog uspeha i porodične harmonije. Poznat je još i pod nazivom Ganapati. Ljudi mu prinose slatkiše. Ganesh je stvoren od božanske energije Shive i Parvatija. Jednom prilikom Parvati se kupala u svojim odajama i rekla Ganeshu da nikoga ne pušta unutra. Kada je završio meditaciju Shiva je hteo ući i tad počinje bitka između njega i Ganesha u kojoj ovaj gubi glavu. Kada to vide zaprepašćena Parvati moli Shivu da ga oživi, a ovaj to čini tako što mu stavlja glavu prvog koji je tuda prošao, a to je bio slon.
- Super – reče Dijego. Nije izgledao kao neko koga bi ova priča u ovom času mogla zanimati.
- Slon je božansko biće – nastavlja Indijac ne obazirući se. - Surla mu predstavlja OM, simbol bezobličnog boga, pra-vibraciju kojom je otpočelo stvaranje. Sve što danas postoji, sve što vidimo i ne vidimo, nastalo je iz te vibracije. Mi verujemo da slon poseduje svest. Ima čak i pogrebne rituale. Surla između dve kljove predstavlja granicu između zemaljskog i duhovnog sveta. Bog Ganesh je iznad svih dualnosti i ne priklanja se nijednom.
Mi stranci ništa manje nismo interesantni stanovnicima Ahmedabada nego što su oni nama. Stidljivo nam prilaze, osmehujuse i pitaju: Which country?
Bilo je oko 23h kad sam čuo buku u kampusu. Strčao sam dole i video da se ekipa foto amatera već pripremila da škljoca.
- Nešto slave – kaže jedan Afrikanac.
Studenti instituta za razvoj preduzetništva, saznajem ubrzo. Tridesetak muškaraca i nekoliko žena. Na čelu povorke tri bubnjara, nisu se štedela. Ritam je udarao direktno u grudi, pomerao unutrašnje organe, stvarao neku čudnu atmosferu, cepao granicu između svetova. Litvanka je u prvoj paparaco liniji. Kaže mi da je ovo poseban trenutak jer bubnjevi bude bogove. Ovi su grmeli u slavu jednog od njih – Ganesha. Stvaraju, kaže, određene vibracije koje utiču na svest na višim nivoima. Komuniciraju sa nama iz drugih svetova. Nekad donose glasove anđela, a nekad šapat demona. Opasne frekvencije, neko bi rekao. Stajali smo u bolje osvetljenom delu kampusa i posmatrali predstavu koja nam se približava iz mraka. Što je ritam postajao jači i brži masa se sve više tresla i izgledalo je kao da sve dublje upada u trans.
- Hajde da igrate sa nama? – doviknu mladić iz gomile u času kada su prolazili sasvim blizu nas.
- Da igramo? – upita me Čileanac tiho. Znam da je njemu ovo moglo ličiti na sve samo ne na igru. Senjor latino,samo samba, eventualno rumba i to kad je baš raspoložen. – Nećemo valjda sad da đipamo sa ovima?
- Čini mi se da hoćemo – rekoh kad ugledah belu ženu kako skače u veselom društvu. Do maločas ih je fotografisala, a sad ona postaje glavna atrakcija. Litvanka nas zove da im se pridružimo.
- Šta čekate? Ovo je fenomenalno – dovikuje iz mase.
Oni koji su do sad predvodili povorku zastaju, vade svoje aparate i kreću da je slikaju. U trenutku su zamenili uloge. Odjednom se stvorih usred mase čiji me talas odnosi niz kampus prema nekom zapuštenom terenu za kriket. Iza sebe sam uspeo da vidim dva Indijca koji pokušavaju Dijega da uvuku u gomilu. Ne da se, viče nešto na španskom. Masa se isprečila i ne vidim šta se dalje dogodilo sa njim.
Bubnjevi tutnje u vreloj noći.
Pevaju se pesme u slavu meni nepoznatog boga.
Razmišljam šta bi moglo da znači to što mu surla pokazuje u pravcu mladog meseca.
Neko iza mene ispusti zvuk koji mi zaliči na OM.

Objavljeno u Blog
četvrtak, 19. februar 2015. 01:23

Novo mesto gde možete pronaći vršačkog pisca

Kada se udruže talentovani pisac i ništa manje talentovani web dizajner, rezultat njihovog rada nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Objavljeno u Kultura
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00