Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ zahteva od Jovice Zarkule, predsednika SO Vršac, i Čedomira Živkovića, predsednika opštine Vršac, da na uvid javnosti stave dokaz da su inicijativu i zaključak SO Vršac zvanično podneli Agenciji za privatizaciju. Ukolko javnosti ne dostave traženi dokaz, tražiće njihove ostavke.
Svečani doček za “ZLATNU VRŠČANKU” Tamaru Radočaj i Bogdana Bulja iz Plandišta održaće se u sredu 01. jula od 20,00 časova ispred zgrade Opštine Vršac na Trgu pobede. Pozivamo sve sugrađane da zajedno priredimo ovu svečanu dobrodošlicu.
Odbornici Skupština opštine Vršac na ovonedeljnoj sednici doneli su odluke, između ostalog, o završnom računu budžeta, ali i o "Vršačkim inogradima" i novoj AgriCo pijaci.
Zahtev opštine Vršac da država na lokalnu samoupravu prenese vlasnički udeo u "Vinogradima". Traže otpis državnih potraživanja i rok da pronađu partnera, javljaju Večernje Novosti.
Sednica skupštine opštine Vršac, 25. po redu, zakazana je za danas sa početkom od devet časova, a na dnevnom redu će biti i završni račun budžeta opštine za prethodnu godinu.
Osim odbornika pokreta Dosta je bilo, za današnju 25. sednicu skupštine opštine Vršac i odbornička grupa Za bolji Vršac traži proširenje dnevnog reda.
Dejan Maksimović, odbornik pokreta „Dosta je bilo“ u Skupštini opštine Vršac, podneo je 5. juna predlog za proširenjem dnevnog reda sednice SO Vršac, koja će se održati danas (utorak 9. jun), tačkom – UPUĆIVANjE PREDLOGA MINISTARSTVU PRIVREDE DA SE AD „VRŠAČKI VINOGRADI“ VRATE U GRUPU PREDUZEĆA POD ZAŠTITOM OD PRINUDNE NAPLATE
Odbornici Demokratske stranke održali konferenciju za medije povodom 24. sednice SO Vršac održane pre dve nedelje. Tog 27. maja ispred demokrata novinarima su se obratili odbornica Dragana Rakić i Stevica Nazarčić, odbornik i pokrajinski poslanik.
Posle više od jedne decenije zgrada starog Doma vojske otvoriće u petak 12. juna 2015. vrata svim građanima i posetiocima Vršca kao novi centar okupljanja i kulturnog života grada.
Србија је окупирана држава, и не треба бити нарочито паметан, ни политички писмен да би се то уочило. Али нису је окупирали ни евро-атлантисти, ни масони, ни Русија. Србију су окупирале њене политичке странке. Као што ради окупатор на запоседнутој територији, политичке странке користе државу и њене механизме, моћи и вредности да задовоље своје, у овом случају личне и страначке интересе. Држава се бави државним и јавним интересом колико се они покалапају са личним и страначким. Ако се јавни интерес супродстави страначком, предност се без изузетка даје овом другом. Дугорочно, овакво стање уништава саму државу, слаби њене институције и ресурсе, доводи у питање значај образовања, знања, једнаких шанси и друге важне друштвене вредности.
Да је чланство у странци, нарочито у некој владајућој, важније од стручности и других квалитета, опште je позната чињеница и сви то знамо. Чак су и политичке странке, главни узрочници ове појаве, свесне њене погубности. Нарочито пред изборе обећавају „департизацију“. Народ се овако накарадном систему одавно прилагодио, прихватио га као једину стварност, покушавајући да кроз њега нађе решење за своје проблеме. Што је најгоре, образовани су се повукли, „гледају своја посла“ и ћутке прихватају омаловажавање.
Колико далеко је све отишло, види се у примеру избора директора Културног центра у Вршцу. На последњој седници Скупштине општине, одржаној 25. маја, за директора КЦ-а изабран је електричар са завршеном средњом школом. Али не било какав електричар, већ страначки активан, потпредседник Општинског одбора Српске напредне странке. Ништа ново, ни нарочито. Од 2000. године, на месту директора КЦ-а изређала се плејада занатлија из скоро свих владајућих странака. Само су радикали експериментисали са ванстраначким и школованим, али како су такви, по правилу непослушни, од експеримента се брзо одустало.
Последње именовање, ипак, разликује се од свих претходних – на конкурс су се јавила два кандидата. Један је поменути партијски електричар, а други је академски сликар. Први пут смо у пракси могли да проверимо какав ће резултат дати директно одмеравање стручности и образовања са политиком и уверимо се шта је важније. По мишљењу Управног одбора (иначе, сачињеног од партијских послушника – подофицира, програмера, полуправника и сличних профила неспособних за оцењивање културних тема) програм који је понудио електричар, бољи је од оног који је понудио академски сликар (прилог 1). Порука је јасна – школа, стручност, знање, све је то непотребно; вреди само странка. Чему онда чуђење кад се открије куповина тестова за малу матуру или кад просветари месецима штрајкују?
Вреди подсетити се да је у кампањи за локалне изборе 2012. године, управо Српска напредна странка обећала да ће праксу никаквих кадрова прекинути. На предизборном летку ОО СНС дословце пише – нећемо запошљавати КВ мајсторе као директоре.
Када на скупштини острвљено, али често и с правом критикују Демократску странку, одборници СНС личе на партијске комесаре, који су ослободили Вршац од ненародног режима. А уместо обећаних промена, поставили су новог, сада свог КВ мајстора на место директора.
На крају, заборавили смо најважније питање – какав ће бити културни живот града и шта ће у области културе добити Вршчани за милионе које дају у буџет? Подсетимо се, Србија је окупирана и буџет служи да се задовоље страначки и лични интереси. То је важније од било које вредности, начела, обећања. То су крајњи домети оваквог схватања политике.
Доста је било.