Program, “Apolo 11“ , je bio treći let sa ljudskom posadom podržavan od strane NASA-e. Apolo program je dostigao vrhunac kada je prvi čovek sleteo na Mesec. Letovi na Mesec su trajali od 1968-1972 godine. Astronauti su sa Meseca doneli 382 kg kamenja, koje je posle ispitivano po raznim laboratorijama i institucijama u svetu.

U dokumentarnim filmovima o pokušaju lažiranja leta na Mesec sa namerom da se ubede ljudi da nije posećen Mesec, da je sve to bilo snimano na Zemlji, koje ću i u mom daljem izlaganju razjasniti. Ja ću pokušati da vam skrenem pažnju i ubedim da su ljudi zaista posetili Mesec.

U današnje vreme, internet je postao veoma veliki izvor informacija, sto tačnih, sto netačnih. Među tim informacijama, našli su se i letovi na Mesec, gde ljudi komentarišu razne detalje sa slika koje su napravili astronauti, i na svaki način pokušavaju dokazati suprotno. Prva stvar koja se pojavljuje u filmovima jeste oscilovanje američke zastave na Mesecu. Naravno, znamo da Mesec nema atmosferu, pa se postavlja pitanje, kako je moguće da se zastava vijori. U procesu postavljanja zastave, opruga za koju je bila vezana, a pošto nema atmosfere, a samim tim nema i otpora vazduha, zastava se ne može zaustaviti. I uticaj sunčeve radijacije je veoma veliki. Druga stvar koju oni izlažu jeste da motor na Lunarnom modulu (deo koji slece na Mesec) nije ostavio krater na Mesecu pri poletanju i sletanju. LM (Lunarni Modul) na svojim nogarama ima kablove, koji kada dodirnu tlo, gase motor. LM se sastoji iz dva dela: Ascent module i Descent module. Descent ostaje na povrsini, a Ascent se vraca nazad. Buka rakete pri poletanju je 130-140dB. Postavlja se pitanje kako je moguće da su se astronauti čuli sa kontrolnim centrom. Moguće je, jer su koristli radio vezu.

Treći pokušaj dokazivanja lažnog leta na Mesec jeste da se Lunarni modul brzo odvojio od Mesečeve površine. Kao što znamo, na Mesecu je gravitacija 1/6 G, a samim tim je i LM manje težine, sto prouzrokuje veće ubrzanje. Dosta ljudi su mi postavljali pitanja o letu. Među tim pitanjima se našlo kako je moguće upravljati motorima kada na Mesecu nema kiseonika. Oni su upravljali zahvaljujući kiseoniku koji su nosili sa sobom.

U istoriji Apollo programa je bilo 6 spuštanja na Mesec. Nažalost bilo je i nesreća. Tako je pri testiranju Apollo 1, došlo do požara u kapsuli i svi astronauti su poginuli. Poginuli su bili astronauti Virdžil Grisom, Edvard Vajt i Rodžer Kajf. Apollo 13 je imao nesreću u kosmosu na putu za Mesec, kada je doslo do pucanja gorivne ćelije i nedostatka kiseonika. Morali su da isključe Komandni modul kako bi sačuvali energiju za povratak na Zemlju. Apollo 8 je bio prva misija sa posadom koja je išla do Mesečeve orbite, i vratila se bezbedno na Zemlju. Čak je i LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) uspeo da snimi ostatke Apollo programa.

Možete pogledati “MythBusters”, odnosno Razotkrivače mitova, koji su prema nekima, uspeli eksperimentalno da dokažu da su ljudi posetili Mesec.

Moje izlaganje ne završavam sa ovim kratkim pregledom I spreman sam na međusobnu diskusiju sa svim zainteresovanima na ovu temu.