Politika i političari se u sve mešaju i na sve utiču, srazmerno koristi koju od tog „mešanja“ mogu imati. Gde god da „učestvuju“, siguran sam, imaju materijalnu ili neku drugu korist. U oblasti gde ne vide ličnu korist, uglavnom, se ne mešaju, jer je to za njih „gubljenje vremena“.

Jedna od tih oblasti je „pitanje (oni koriste izraz „problem“) napuštenih životinja.

Ne mogu da tvrdim da ne postoje, ali ja ne poznajem nekog političara koji je u poslednjih šest godina preduzeo bilo šta radi popravljanja položaja napuštenih životinja.

Da li ijedna politička partija usvom programu ima jednu jedinu reč o dobrobiti životinja?

Da li postoji negde fotografija srpskog političara koji je obišao prihvatilište ili azil za napuštene životinje?

Da li postoji u Srbiji političar koji je udomio napuštenu životinju, dao donaciju za njihovu hranu ili lečenje?

Da li se ikada ijedan, makar lokalni, političar uključio u aktivnosti udruženja za zaštitu životinja?

Životinje nisu biračko telo, a ni mi, ljubitelji životinja i aktivisti, nismo im interesantni kao neko za čiju se podršku treba boriti- malobrojni smo.

Svaki pokušaj našeg reagovanja političari doživljavaju kao neprijateljski akt, svako pismeno obraćanje neko državnom organu doživljavaju kako „prst u oko“, provokaciju i „atak na vlast i pokušaj njenog rušenja“.

Poslovima zbrinjavanja napuštenih životinja se najčešće ne bave ljudi koji ih stvarno vole, nego se tu, po pravilu, zapošljavaju partijski kadrovi koji o brizi za životinje niti šta znaju, niti ih to interesuje. Otud, valjda i takva situacija po prihvatilištima koja, neretko, podsećaju na koncentracione logore, otud toliko slučajeva potpune nebrige, zapuštanja i masovnog ubijanja napuštenih životinja.

O napuštenim životinjama većina „vladajućih struktura“ razmišlja samo pod pritiskom pritužbi za „ujede“ od koji su bar ¾ lažirani, a većina njih je „uz blagoslov“, a neretko i u saradnji s lokalnim političarima i advokatima (zbog procenta(?!)... ma, ne, nikako!!! ).

Odnos političkih partija prema napuštenim životinjama najbolje ilustruje ono što se trenutno dešava s „Izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja“- ministarstvo od ljubitelja životinja krije „k’o zmija noge“ neke „radne verzije“ prepune loših i nehumanih (za životinje) rešenja, sve se rešava „po hitnom postupku“, a kad loše i nehumane rešenje Izmena budu usvojene- ONDA JE KASNO!!!).

Zakon o dobrobiti životinja je donet 2009. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 41/2009. godine) i predstavlja sasvim korektno rešenje, a stanje je iz godine u godinu sve lošije i lošije.

GDE JE ONDA PROBLEM?!

Da nije u onima koji treba da sprovode i kontrolišu sprovođenja Zakona?!

Koliko prihvatilišta u Srbiji ispunjava propisane uslove?

Koliko ih je zatvoreno zbog neispunjavanja propisanih uslova i nepravilnog rada ?

Koliko je radnika koji su prekršile sve moralne, etičke, civilizacijske i norme i ZAKON u radu s životinjama ZBOG TOGA ODGOVARALO?

Koliko je zatvorskih kazni izrečeno u Srbiji za slostavljanje i ubijanje životinja?

Zbog čega policija ne izlazi na uviđaje kada su prijavljena ubijanja (trovanja) životinja, A TO JE PO ZAKONU OBAVEZA ISKLJUČIVO POLICIJE, jer su u pitanju krivična dela.

Javna tajna je da lokalni političari „zahtevaju“ (mada može da se upotrebi izraz „naređuju“), a radnici zoohigijene („šinteri“), da bi im se dodvorili, jer, „božemoj, dobro je biti dobar s nekim na visokom položaju!!!“) skupljaju pse i odvoze u atare susednih opština gde ih puštaju- iako su svesni da većina pasa nije sposobna da preživi u prirodi.

Ali, budimo realni, koga za to, uopšte, zabole, sem zaludnih „zaštitara“?

Vrhunac predstavlja priča koju sam čuo I ZA KOJU, NAŽALOST, NEMAM DOKAZA da u pograničnim mestima pse uspavljuju strelicama i onda ih odvoze u granični pojas nadajući se da će preći „susedima“.

Takođe, treba biti jako naivan (ILI GLUP) pa poverovati da je to što se sve češće mogu videti čopori izgladnelih, mršavih pasa na mestima na koja sami nikada (u šumi, u divljini (?!)) ne bi došli puka slučajnost... ili je ipak zasluga zoohigijeničarskih službi koje „sarađuju“ s lokalnim vlastima (čitaj „političarima“)?

Dragi glasači u očima političara razlika između vas i napuštenih životinja je SAMO U TOME što vi imate pravo glasa... zbog toga vas „kupuju“ brašnom, šećerom, uljem, koncentratom... a s napuštenim životinjama se brutalno obračunavaju...

Šta li će biti kad „reše problem“ napuštenih životinja...

Ko je sledeći?