Nekome se ta promena sviđa, nekome ne.Ljudi su različitih ukusa, raspoloženja, navika i političkih stavova pa se i mišljenja razlikuju.
Ono što mene interesuje su pre svega brojevi i analize koje niko neće moći da demantuje,ali svakako možemo da razmenimo mišljenja.
Ta velika promena se odnosi na zatvaranje sad već stare Zelene pijace.
Kažu odgovorni ljudi da je ta promena privremena tj. da će trajati do marta meseca.
A da li će to biti stvarno tako?
Budžet opštine Vršac za 2016. kaže da ćemo svi mi subvencionisati rad nove Agriko pijace sa
12 000 000 (miliona) dinara.
Nekako ne zvuči iskreno saopštenje direktora JP “Drugi oktobar” da se stara pijaca zatvara zbog “racionalizacije troškova”. Koji su to troškovi manji na novoj,zatvorenoj Agrico pijaci u odnosu na staru,ako ćemo za nju izdvojiti 12 miliona dinara dodatnih para svih građana Vršca.
I zašto bi mi svi pomagali nekog ko nam prodaje voće I povrće??
Svi zaboravljaju da je sama lokacija pijace koja se tu nalazi decenijama unazad veoma značajna za mnoge porodice u Vršcu.To je najfrekventnija lokacija u gradu,pre svega četvrtkom I subotom,ali i tokom ostatka nedelje veliki broj ljudi posećujeu taj deo grada.
Građani Vršca svakodnevno dolaze kako bi se snabdeli uvek svežim voćem,povrćem,ribom,cvećem i kako bi posetili neke od radnji ili kafana u samoj pijaci pa i oko nje.
Zakon tržišta je takav.
Lokacija određuje frekvenciju ljudi i samim tim kolika će Vam prodaja i profit biti.
Potez od zgrade Skupštine opštine ka pijaci, Dositejevom ulicom ili Gradskim trgom,pa preko Kumanovske je deo grada sa najviše malih radnji i privatnih biznisa u gradu.
To je deo Vršca koji je najživlji skoro svakog dana u nedelji.(Kao dokaz uzmite da svaka stranka u Vršcu tamo postalja svoj štand).
Brojevi govore da se na tom potezu nalazi preko 60 privrednih subjekata,mahom malih radnji tj. nekoliko banaka, 5menjačnica,jedan hotel,7 mesara, 6 malih prehrambenih radnji, tri radnje iz lanca “velikih radnji”,dve prodavnice zdrave hrane,dve ribarnice,3 prodavnice plastike, jedna radnja sa mlečnim proizvodima,radnja sa tepisima,jedan restoran,jedan picerija,tri kafane,tri pekare,dve radnjice koje prodaju mlevenu kafu,poljoprivredne apoteke,radnje koje prodaju alate,grejna tela,ograde,kolica,tehniku i svašta još ponešto.
Sem što su brinuli o smanjenju troškova Javnog preduzeća (što je dobra promena),da li je iko brinuo o sudbini preko 200 ljudi koji tamo rade,kao i o njihovim porodicama?
Ove radnje i njihovi vlasnici već u prvim danima zatvaranja pijace itekako osete posledice ovakvih odluka ljudi koji bi trebalo da brinu o njihovom kvalitetu života.
JP možda jeste smanjilo svoje troškove,ali je isto tako povećalo troškove i smanjilo prihode svima koji žive i rade oko te “stare pijace”.
Jedina korist od zatvaranja Zelene pijace je što prodavci neće stajati po zimi napolju!
Ali zar o tome nije moglo da se misli kada se pre par godina renovirala postojeća pijaca i kada su postavljene krovne konstrukcije iznad prodajnog prostora?
Zbog čega je potrebno izmeštanje Zelene pijace Vršcu?
Zašto je sagrađena nova pijaca,na mestu koje jeste blizu,ali koja je sa strane lokacije totalno pogrešno?
Da li su ljudi koji vode grad sagledali sve aspekte prebacivanja Zelene pijace preko od “Maxija” I uticaj na poslovanje privatnih preduzetnika ili su to odradili iz samo njima znanih razloga?
I na kraju,zašto su potrošeni milioni evra da bi se sagradio objekat koji će nam služiti 12 nedelja tokom godine?
Zar novac od fondova nismo mogli da iskoristimo na neke druge,važnije stvari ili se sa istim novcem nije mogla sazidati potpuno ista Agrico pijaca na mestu stare pijace.
Dokaz da pomeranje lokacija pijace ima uticaj na profit naših sugrađana koji se bave privatnim poslom je buvljak. Igrom slučaja sam vezan za njega, pa znam koliko su manji pazari ljudima koji tamo prodaju robu I koji od toga pokušavaju da se prehrane I plate svoje mesečne račune,državne poreze I opštinske takse.Koliko god velike bile.O zakupu tezgi da ne pričamo.
Da li će nam JP ispostaviti računicu,koliko je ta ušteda na mesečnom nivou?
Pa da uporedimo sa štetom koje ta ušteda čini?
Kako se formiraju cene komunalnih usluga?
Kako se određuje cena zakupa tezgi na pijacama o kojima brigu vodi
Javno preduzeće “Drugi oktobar”?
Kako se određuje cena vode,čišćenja dimnjaka,ulica,uređenja groblja,cena plina i svih drugih usluga koje nam odrađuje (od nedavno) NAŠE javno preduzeće?
Od ljudi koji vode opštinu i javna poreduzeća zahtevamo POTPUNU TRANSPARENTNOST u vođenju opštine.O svakoj krupnijoj temi zahtevamo javnu raspravu,kako kroz medije(ako ih ima) tako i na sastancima u Mesnim zajednicama na koje najviše ima uticaj neka promena koja se planira.
Ne mogu odluke da se donose mimo građana Vršca i ne možemo mi da se prilagođavamo nečijim profitima i poslovnim poduhvatima.
DOSTA JE BILO!!!