sreda, 7. april 2021.  14:29h
Pročitano 9943 puta

Vrščani išli po lekove "Kod spasitelja"

Kako su se nekada pravili lekovi, gde su se čuvali i kako je izgledao prodajni i radni prostor apotekara - sve to se može videti u prvoj stalnoj muzejskoj postavci u Srbiji, koja je posvećena istoriji farmacije.

Ova izložba jedinstvena je i po tome što je priređena u autentičnom prostoru prve apoteke u Vršcu, osnovane davne 1784. godine u zgradi koju danas zovu "Apoteka na stepenicama", a koja već pet decenija predstavlja depandans Gradskog muzeja.

Ovo reprezentativno zdanje iz 18. veka jedno je od retkih u našoj zemlji, ako ne i jedino, koje je opstalo više od dva veka, a da mu nije promenjen ni prvobitni izgled, ni namena. Istina, tu se od 1971. više ne proizvode i ne prodaju lekovi i drugi farmaceutski proizvodi, ali se zato kao muzejski eksponati čuvaju brojni raritetni predmeti, laboratorijski pribor, stara dokumentacija i originalni nameštaj, koji su tu ostali kao zaostavština svih sedmoro vlasnika apoteke.

PRIRODNJAČKA ZBIRKA

U "APOTECI na stepenicama" nekada je bila stalna postavka slika Paje Jovanovića, koja je pre tri godine premeštena u zgradu "Konkordije". Od tada je tu svoje mesto, osim farmaceutske postavke, našla i bogata prirodnjačka zbirka vršačkog muzeja, u kojoj se nalaze životinje preparirane pre sto godina.

Donedavno je samo mali deo tog ogromnog arhivskog materijala bio dostupan javnosti, a u novoj postavci, koja se nalazi u čak pet prostorija, uključujući i polutavan, detaljno je prikazano kako je tekao proces od biljke do tablete u periodu od 18. veka do kraja Drugog svetskog rata, kada su sve privatne apoteke postale narodne.

- Ovo je jedinstvena apoteka-muzej u Srbiji - ističe, u razgovoru za "Novosti", autorka izložbe LJiljana Bakić.

- U prvom delu se nalazi autentični prodajni prostor, tzv. oficina, sa masivnim mobilijarom iz 19. veka, starom metalnom kasom i apotekarskom vagom. U drugom segmentu su prikazani različiti proizvodi ove apoteke, koji su se u najvećoj meri ručno pravili od biljnih sirovina. Zatim slede laboratorija i apotekarska radna soba, iz koje se dalje penje na polutavan, koji je korišćen za sušenje bilja i pripremu biljnih sirovina.

POSLEDNJI APOTEKARI

POSEBAN deo izložbe posvećen je poslednjem vlasniku apoteke Aleksandru Jovanoviću, inače bratu po ocu poznatog srpskog slikara, Vrščanina Paje Jovanovića. On je zajedno sa svojim sinovima Dušanom i Svetislavom tu radio od 1929. do 1949. godine, kada je vlast otkupila ceo objekat. Dušan je, inače, kasnije postao prvi doktor farmaceutskih nauka pri VMA u Beogradu (1956), dok je Svetislav takođe službovao u vojnoj farmaciji i kao načelnik laboratorije za proizvodnju hirurškog konca više puta bio odlikovan.

Tu su se spravljali najrazličitiji lekovi, kozmetički preparati, medicinska vina i eliksiri, kao i tada veoma popularni brkomazi. A ono po čemu je ova vršačka apoteka, koja se zvala "Kod spasitelja", bila poznata i van granica tadašnje austrougarske Vojvodine je kozmetička linija za žene "Doktor Filipon", koju je pravio pretposlednji vlasnik Bela Kihler.

- Specifično je to što su Vrščani još u 19. veku imali neku vrstu brenda, koji  su svuda reklamirali. Takođe, davali su i mogućnost porudžbine pouzećem, o čemu nam svedoče sačuvane dopisnice, koje su bile ispisane na srpskom, nemačkom i mađarskom jeziku - objašnjava Bakićeva i dodaje da će na specifičnom stepeništu, kojim se direktno sa ulice ulazi u zgradu, ponovo biti oslikana reklama ove kozmetičke linije, baš kao što je to bilo u Kihlerovo vreme.

Dok nisu postali ugledni članovi društva, prvi apotekari su, kao prosvetitelji, imali težak zadatak da uvere stanovništvo u sve prednosti potpuno drugačijeg načina lečenja od onog na koji su navikli. Jer, trebalo je pijavice i razne bajalice zameniti tabletama i sirupima, koje su nedeljama predano i temeljno pravili u svojim dobro opremljenim laboratorijama. Zato je njihov rad bio strogo kontrolisan, na osnovu prvog zakona o zdravstvu, koji je donela Marija Terezija, a morali su da vode i posebne knjige opojnih droga i otrova.

- Apotekari su bili veoma obrazovani ljudi, a Vrščani su škole najpre izučavali u Beču, Budimpešti i Pragu. Otud su u svom radu koristili stare merne jedinice po bečkom sistemu, koje su se razlikovale od onih koje su koristili građani - objašnjava naša sagovornica. - U svojoj kolekciji imamo jedinstven set metalnih tegova u obliku zarubljene piramide, sa tim merama, koji datira još iz 18. veka. Iz tog perioda čuvamo i stare vage, brojne apotekarske posude, kao i spravu za ručno pravljenje lekova.

Najveći deo eksponata sadašnje postavke zatečen je u samoj apoteci, nešto je sakupio osnivač vršačkog muzeja Feliks Mileker, a nešto su donirale druge apoteke i pojedinci, poput dr Mihajla Stanivukovića, koji se bavio istorijom vršačkog zdravstva.

Autor:  J.J.Baljak/ Večernje novosti
Ocenite ovaj članak:
(0 glasova)
MOJKraj.rs možete pratiti i preko mobilnih aplikacija.
Za Android kliknite OVDE, a za iOS OVDE
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00