“Jako je teško oprostiti se od nekog ko je bio pun života. Uvek nasmejan, raspoložen, spreman za pesmu i smeh. Iskren, pošten, pravi prijatelj. Kako na terenu, tako i van njega.

Zato nas je sve u neverici zatekla vest o tvom preranom odlasku. Ostaje pitanje, zasto sad?

Sad, kad imaš i treba toliko toga da daš.

Da gledaš Vujadina kako raste, da mu se raduješ i učis prve fudbalske korake.

Nadali smo se da ce se ova utakmica rešiti u tvoju korist. Ipak, odlučio si da odigraš produžetke na nekim zelenijim i lepšim terenima.

Nama svima ostaje, da te pamtimo onakvog kakav si i bio. Nasmejan, sa visoko podignutim peharom.

Pobednik.

Jer to si i bio.

Večna ti slava i hvala”.