Na ivici Panonske nizije, 14 kilometara od Vršca leži selo Vatin. Sa 238 meštana jedno je od sela sa najmanje stanovnika u tom delu Vojvodine. Nekada ih je bilo dvostruko više. Danas su ulice prazne, kuće urušene, kapije zaključane.
Ovo selo postaje staračko. Sve je manje dece. Evo, sad imamo u prvom razredu njih troje i jedno u četvrtom, kaže Mirko Marčeta iz Vatina.
Nekoliko petaka svaki dan putuje do Vršca.
Ne interesuje ih selo. A ja sam iz Beograda dolazio da pomognem ocu. Ovaj moj samo dođe da jede, pije i završen deo posla, kaže Petar Hunka iz Vatina.
Selo ima mesnu zajednicu, ambulantu koja radi utorkom i četvrtkom. Prevoza nema za vreme raspusta. Živi se uglavnom od poljoprivrede. U vreme naše posete, obe crkve su zaključane. Kažu, pop dolazi po potrebi.
Iako se naslanjaju na Evropsku uniju pogranična sela polako odumiru. U njima više nema seljaka, skoro trećina kuća je na prodaju, Isto toliko je pod ključem.
Mirko Mirčeta objašnjava da se cene kuća kreću od tri do četiri hiljade evra, a malo bolje do 10.000. Navodi da su za kupovinu zainteresovani uglavnom stariji ljudi.
Nedaleko od Vatina, u selu Mali Žam svega je 350 duša, uglavnom starije generacije. U školi četvoro dece, prodavnoca radi dvokratno, dom je kulture prazan.
Ako se neko razboli, a nije hitan slučaj, mora da sačeka dan kada dolazi doktor ovde u ambulantu, svaki treći dan. Imamo pokretnu apoteku koju nam je omogućila opština Vršac. Ona dolazi dva puta nedeljno, objašnjava predsednik MZ "Mali Žam" Adrian Boka.
Talas udavača iz Rumunije pre tridesetak godina spasio je selo Kuštilj od zatvaranja kuća i škole.
Posle pada Čaušeskua u Rumuniji, one su došle ovamo na posao i skoro svaka devojka koja je došla ovde, tu je i ostala, tako da mi u Kuštilju imamo jedno 40 rumunskih snajki, ističe za RTS Anuca Lupej iz Kuštilja.
Danas je Kuštilj opet bez dece. Generacije odlaze u grad. U opštini Vršac, gde je nezaposleno 11.500 ljudi, nema plata za sve. Opština zato nudi ono čega ima najviše, zemlju.
Imamo fond poljoprivrednog zemljišta koji je u državnom vlasništvu i koje mi izdajemo u zakup poljoprivrednicima pod vrlo povoljnim uslovima i ja mislim da je to jedan od načina da zadržimo mlade ljude da ostanu da se bave poljoprivredom, navodi Vesna Brankov, članica veća Opštine Vršac zadužena za ruralni razvoj.
Opšttina izdvaja 40 miliona dinara godišnje za ruralni razvoj. Za sada se najveći deo novca troši za izgradnju sportskih hala, mesnih kapela i infrastrukturu.
